Turci u Srbiji: ukusi koje delimo — od sarme do kafe

U Beogradu, Novom Sadu i Nišu poslednjih godina sve češće čujete turski: studenti na razmeni, IT stručnjaci, porodice koje su otvorile firme, preduzetnici koji grade mostove između dve ekonomije. I kad ti novi komšije sednu za sto sa srpskim domaćinima, dogodi se malo čudo — pola jelovnika ne treba prevoditi.

Rečnik koji već znate

Vekovi zajedničke istorije ostavili su u srpskom jeziku hiljade turcizama, a najslađi deo tog nasleđa je u kuhinji:

sarmasarma (od „sarmak" — uviti) dolmadolma (od „dolmak" — puniti) kajmakkaymak čajçay kafakahve burekbörek jogurtyoğurt ćufteköfte ratlukrahat lokum tulumba, baklava, boza, pitaiste reči, isti dezerti

Ovo nije samo lingvistička zanimljivost — to je dokaz da su dve kuhinje vekovima kuvale jedna pored druge. O kajmaku i kaymaku, najlepšem primeru te priče, pisali smo posebnu priču.

Ko su Turci u Srbiji danas?

Nova turska zajednica u Srbiji je šarena: studenti koji su došli na razmenu pa ostali, inženjeri i IT stručnjaci u međunarodnim firmama, preduzetnici koji uvoze i izvoze između dva tržišta, porodice koje su otvorile restorane i pekare. Bezvizni režim i direktni letovi Beograd–Istanbul približili su dve zemlje više nego ikad u poslednjih sto godina — a raste i broj Srba koji letuju u Turskoj i vraćaju se sa koferom začina i rahat lokuma. Most, dakle, radi u oba smera.

Boza, ratluk, tulumba: slatka istorija

Neke od najlepših zajedničkih reči su slatke. Boza — fermentisano piće od žitarica — prodavala se po beogradskim ulicama do pre pola veka, a u Turskoj se i danas zimi pije uz prženu leblebiju. Ratluk je rahat lokum („odmor za grlo"), nezamisliv bez šoljice kafe — bilo da je zovete srpska, turska ili domaća. Tulumba ne treba prevod ni objašnjenje: isti dezert, isto ime, obe strane ubedene da je njihova. Upravo zato ovaj tekst i postoji — jer je pola posla upoznavanja već obavljeno, pre više vekova.

Šta Turci u Srbiji najviše traže?

Naši kupci Turci uvek pitaju za iste stvari — ukuse od kuće koji se ovde teško nalaze:

• Pravi čaj i pribor: Çaykur Tiryaki 1 kg, čajnik na sprat (çaydanlık) i Paşabahçe čaše tulipane — turski dom bez ovoga ne postoji.
• Sarma za nostalgične: sarmice od vinovog lista sa pirinčem — turska verzija, sa maslinovim uljem, jede se hladna. Srpska sarma je od kiselog kupusa i topla; turska od vinovog lista — probajte obe i vodite porodičnu debatu.
• Dezerti iz detinjstva: šekerpare i kemalpaša — šerbetni slatkiši koje turske bake prave nedeljom.
• Baza svake kuhinje: baldo pirinač za pilav i sarmu, kumin (kimyon) za ćufte — da, i srpske ćufte i turski köfte vole isti začin — i Gemlik masline za doručak.

Ceo spisak proizvoda za Turke koji žive ovde držimo u tekstu domaće namirnice za Turke u Srbiji.

Poziv srpskim komšijama: probajte komšijsku kuhinju

Ova priča ima i drugi smer. Ako ste Srbin i pitate se šta je „turska hrana" zapravo — odgovor je: mnogo bliža nego što mislite. Turski doručak je raskošnija verzija onoga što već volite (sir, masline, džem, čaj — vodič je ovde), turski pilav je rođak vašeg risa sa mesom, a köfte će vas dočekati kao stare poznanike. Počnite od jedne kutije čaja i jedne konzerve sarmica — pa dokle vas put odvede.

A ako imate turske komšije, kolege ili cimere — pozovite ih na slavu ili roštilj. Videćete kako se za stolom dogodi ono što nijedan udžbenik istorije ne ume da objasni: gost prepozna sarmu, domaćin prepozna reč „lokum", i odjednom svi pričaju o babinim receptima. Hrana je najstariji zajednički jezik ove dve zemlje — i jedini koji nikada nije imao lošu epohu.

Gastro-diplomatija na delu

Mi u Eksen Doo verujemo da se najbolja diplomatija vodi za stolom. Zato smo napravili turski market za celu Srbiju: da Turcima donesemo ukus doma, a Srbima — ukus komšiluka koji je uvek bio bliži nego što mapa kaže. Katalog je ovde, cene su na sajtu, dostava ide u svaki grad. Za restorane i radnje: B2B portal. Pišite nam na kontakt — na srpskom, turskom ili engleskom.